Време је
Време је да из корена мењамо државу и друштво. Kрајње је време. И то није ствар идеологије или политичког програма, у питању је голи опстанак. Kрајње је време да из претполитичке заједнице пређемо у уређено демократско друштво.
Зоран Ђинђић је некада говорио о пројекту култивисања политичке пустиње. Врло брзо после атентата на њега пројекат је опструисан, а потом и напуштен, да би смо, потом, уместо култивисања имали деценију Вучићевог затирања политичког и друштвеног простора. Уместо свеоубухватне промене, култивисање пустоши се завршило “тријумфом корова.”
Бујање корова је бескрајно занимљивије од монотоније песка, али ефекат је једнако погубан по друштво. Визуелне разлике на страну, њихова суштина и циљ су исти - гус̌ење култивисаног растиња. Владавина права, слобода мисли и говора, једнакост и достојанство свих грађана, поштовања различитости - сво то култивисано растиње у нашој држави не успева, зарасло је у коров који буја. На нама је да оплевимо коров или да останемо у њему.
Суштина овог режима јесте да узгаја и негује коров. Ништа није тако погубно по државу, као монопол, краљ корова. Тачка ослонца свих ауторитарних владара. Узурпација државе и друштва, јавних ресурса, информација, новца и радних места. И лагано, под његовим утицајем, незадовољни, осиромашени људи, остављени без наде и илузија повлаче се из јавне сфере, не постављају питања, не траже рачун, мире се са негативном селекцијом, прихватају да њиховим интересима управљају интересне групе, гори, неспособнији од њих, да одлучују лакоми. Тиме прећутно кажу ДА декаденцији система, ДА наставку пљачке, корупције, урушавању државе, ДА сопственом понижењу.
Kао у Маркесовом измишљеном селу, циљ узурпатора је да се људи потпуно потчине, да се обесмисли жеља за слободом, за истинским постојањем. Тако Маркесови сељани полако заборављају употребу ствари, значења речи, све док од осакаћеног језика и мисли не остане само једна реченица - “Бог постоји”. Исто тако месија и спасилац у нашој паралелној стварности нам поручује преко потчињених медија: ”Хвала Богу да Вучић постоји!” И тако већ десет година.
Десет година људи говоре како су им јасне све аномалије система, али да они немају моћ да било што промене. Једино што желе, као и сви разочарани Волтерови Kандиди овог света, то је да буду остављени на миру и обрађују свој врт.
А онда је у њихов врт дошао Рио Тинто.
И истога тренутка, група разочараних људи, наизглед лишених сваке наде да ће икада дочекати да живе у праведнијем друштву, пробудила се и рекла НЕ. И одмах потом, на хиљаде људи стали су уз њих, поред њих, уз њихово НЕ, које је постало општенародно НЕ. Онај који је охоло са тв станица говорио да никада неће одступити, ма шта се захтевало, јер је ОН рекао своје, учинио је управо то. Одступио је. Уплашен снагом пониженог, а пробуђеног народа.
Александар Обрадовић, вођен врлином - одговорношћу, личном савешћу и чашћу, рекао је својим претпостављенима “Не, ово је лаж” и повукао конац који је одмотао незамисливо клупко државно-приватног криминала. Током двадесет дана Александар Обрадовић нестао је са лица земље, одговорни појединац, живео је живот Јозефа K. Међутим, поново смо се окупили, ујединили у одбрани правде, чули његов глас и заједно стали на пут државном криминалу.
Пред нама су избори, а затим лустрација. Потребна нам је правда. Правда као свест о томе да са одговорнима нема договора, правда као свест да ће криминалци бити идентификовани и кажњени, јер без тога нема будуц́ности. Једном смо учинили ту грешку и прошлост нам се вратила као бумеранг у још горем облику.
Савремена диктаторска друштва, како је говорио Орвел, за разлику од древних тиранија, не остављају народу нимало ваздуха. Није им довољно само да угуше слободу изражавања, већ се труде да убију и сваку жељу за слободом. Али, нема веће заблуде од оне да је човек довољан сам себи. Прикривена слобода у којој наводно можете да уживате под деспотском влашћу је бесмислена, и то је већини људи одавно јасно. Само два примера људске храбрости која су споменута у овом тексту говоре да су људи више него икада свесни потребе да бране једни друге, свесни да само заједно могу да одбране заједничке интересе и опште вредности.
Благотворно је и само знати да си на правој страни.
Време је да се подигне глава и исправи кичма.
Време је за промене, за промене из корена
Др Зоран Лутовац
Председник Демократске странке
Текст објављен у недељнику Време
Информативна служба Демократске странке