Слобода нас чека. Узећемо је 3. априла.
Од када је Данте у први круг пакла сместио страх, не престају полемике о томе ко је одговорнији: они који се плаше или они који страх сеју? Своје одговоре на то питање дају и песници и политичари. Демократска странка обећава грађанима Србије да ћемо их, не само декларативно, ослободити бремена ове манипулативне власти и последичног страха. Парламенту Србије, након повратка у посланичке клупе, поднећемо предлог закона о слободи од страха. Баш као што је лета 1945. адвокат Драгић Јоксимовић, као члан привремене Народне скупштине Југославије, бунтовно загрмео са говорнице скоро једноумног дома: „Хоћу да се уклони страх, да се уклони страх власти од народа и страх народа од власти!“ Демократска странка ће управо таквом иницијативом после априлских избора потврдити да никада није одустала од својих начела и вековне традиције.
Неопходно је да се законом заштите и остварују Уставом зајамчене слободе грађана и уводе санкција за злоупотребу органа јавне власти према грађанима, кроз процес застрашивања и притиска. Страх паралише грађане и спречава их да остваре своја права, слободно изнесу своје мишљење, или предузму конкретне кораке у заштити својих права и остваривању својих легитимних интереса. Закон који ћемо предложити третираће случајеве када неко са позиције власти "врши акте" који изазивају страх међу грађанима. За нас "слобода није крилатица рекламног паноа". Слобода нас чека. Узећемо је 3. априла.
Наша основна интенција је недвосмислено залагање за грађанске вредности, достојанствен живот, рационално управљање привредом и економским ресурсима нашег друштва. То су основни постулати демократије, а демократија је нераскидиво везана са патриотизмом, како је то Зоран Ђинђић више пута понављао. И данас је моменат да се томе вратимо. Били смо родоначелници здравог разума у лудилу деведесетих. Двехиљадите смо били носиоци промена. Патриотизам данас је заштита свих обесправљених - независно од тога да ли је у питању заштита животне средине, или ускраћена социјална правда. Наш улога је да грађане охрабримо. Апсолутно имамо право на то, јер ми смо једини који су се аутолустрирали. Међу нама, у Демократској странци, нема оних који се двоуме и имају дилему да ли смо на правом путу. Сви смо именом и презименом стали испред те идеје.
У име те идеје, августа 1945. године, адвокат Драгић Јоксимовић, постао је члан привремене Народне скупштине Југославије, која је формирана по споразуму Тито-Шубашић. У парламенту је предводио Демократски посланички клуб, који је у то време поднео низ предлога закона у намери да ублажи комунистичку власт. Најпознатије иницијативе из тог кратког времена су предлози Закона о слободи од страха и Закона о правима грађана код војних судова. Након што су њихове иницијативе одбијене, Драгић је заједно са осталим демократским посланицима напустио Скупштину. Овај доктор са Сорбоне због својих залагања за демократију и право, избачен је после са Правног факултета у Београду и постао дисидент, осуђен на робију, а његово тело није издржало злогласне услове сремскомитровачког затвора. На незаслуженој робији је окончао живот, а породици је дозвољено да његове посмртне остатке преузме и сахрани тек након три године. Његова жртва је и аманет да се од борбе за елементарна људска права и достојанство никада не одустане.
И као што Данте није случајно у први круг пакла сместио страх, није случајно ни у девети круг пакла сместио издају и означио је као највећи грех. Слутимо да баш тај иницијални страх, из оног првог круга, замагљује видик, од пријатеља прави издајника, слободног човека чини поробљеним. Kругови нашег пакла су на тај начин повезани. Ако једном искорачимо већ из првог, велике су нам шансе да у онај девети никад и не крочимо.
Татјана Манојловић
Потпредседница Демократске странке