Саша Пауновић: СНС је ефикасан само у коруптивним пословима
„Оно што очекујем од ових избора је да опоцизија заузме одређене позиције које ће омогућити касније боље и ефикасније деловање. Немам неке велике и битне процене шта ће се десити на ком нивоу власти, али очекујем кључну ствар, а то је стварање позиција да политичке организације уопште делују против ове власти.“
Овако Саша Пауновић, бивши председник општине Параћин и бивши заменик председника Демократке странке, одговара на питање шта очекује на предстојећим изборима у априлу.
Да ли је опозицијаја чврсто уједињена?
Тешко је сад то рећи. У суштини, мислим да је сада потпуно јасно који су то опозициони блокови који иду на ове изборе са заједничким циљем промена у Србији, а то значи поновно враћање демократских слобода, слободних избора, слободних медија и то су дефинитивно блок који је окупљен око ССП-а, ДС-а и Народне странке, дакле кандидата Поноша са једне стране. Такође, ту је и ова шира коалиција Заједно за Србију, Не давимо Београд, ето та зелена коалиција која такође под називом Морамо излази на изборе и мислим да су то та два главна, кључна опозициона блока која покривају леву страну политичког центра и леви центар. Очекујем да ћемо после ових избора имати потпуно јасно дефинисане те опозиционе блокове који ће касније наступати против ове власти.
Kада сте били на власти, ви и ваши сарадници трпели сте велике притиске од стране СНС-а. Kако је то изгледало?
Био је то један период огромних притисака на сваки начин, злоупотребе институција и коришћења свих могућих ресурса против те локалне власти. Било је скоро немогуће радити, тако да та локална власт шта год да је постигла у том тренутку, то је за поштовање. У немогућим условима се радило. Нисмо могли да добијемо никакве сагласности да запослимо раднике, тако да нисте имали ни са ким да радите. Они људи који су радили, радили су преко свих граница. Људи су привођени, добијали су претње да ће бити у вишемесечном притвору ако не признају кривична дела која нису учинили. То је период којег не желим да се сећам, осим као мотивације за даљу борбу у будућности. СНС је једна чудна организација – они имају тај политички део који се бори против вас и постоји један део државног апарата који ради свој посао без обзира на све околности где је то вероватно и под контролом неких међународних организација које финансирају послове у Србији, тако да смо имали доста успеха у решавању проблема грађана.
Шта се променило у Параћину када сте изгубили изборе и када је СНС дошао на власт?
Оно што се овде сад променило је да СНС, за разлику од онога што је обећавао, нема кадрове. Они ротирају директоре јавних предузећа на годину дана у в.д. статусу због тога што немају никог ко има законске услове да буде директор јавног предузећа. Слична је ситуација и са администрацијом. Општинска управа је годину дана без начелника будући да је начелник којег су они поставили поднео оставку после око месец дана због притисака које је трпео, да чини незаконите ствари, да не издаје неке грађевинске дозволе, да малтретира људе по Управи.
Kаква је атмосфера у граду?
Kолико видим, велики страх влада, а заснива се на томе да ће вам се нешто десити ако чините било шта, макар и на Фејсбуку против власти, ако се сретнете са неким опозиционаром у јавности, онда ћете исто имати проблема. Доживео сам нешто слично деведесетих година. Виђам се са људима по кућама, али се они боје да се виде са мном у јавности. То је резултат одмазде коју је СНС вршио према људима, малтретирање, слање инспекција, претње полицијом. Та кампања 2020. је рађена тако да су они обишли све привреднике, од власника продавнице у селима до неких највећих предузетника где су тражили паре за кампању и сви су они доживели претње да не учествују у кампањи са стране тадашње власти, да помогну СНС или бар да буду неутрални.
СНС је доста тога обећавао уочи прошлих локалних избора?
Неких битних помака нема. Обећавали су отварање радних места и разне активности, тога заиста нема. Ово је трећа календарска година њихове власти, они су само завршили послове које смо ми уговорили. Изгубили су новац који су добили на конкурсу Министарства културе, 56 милиона за отварање Музеја стакларства, нису успели то да ураде. Са друге стране су били врло ефикасни у коруптивним пословима. Навешћу пример да су прошле године неких 50.000 евра на конкурсу поделили удружењима грађана која су сва формирана прошле године, а заступници су момци и девојке са штандова СНС-а или њихови функционери.
Шта опозиција треба да уради како би помогла грађанима да се ослободе страха?
Моје мишљење је да опозиција треба да изгради једну ефикасну организацију, да се у свакој општини пронађу људи који желе да синхронизовано делују према грађанима и властима које су свуда корумпиране. Моје уверење је да се СНС најлакше може раскринкати и победити тако што ће опозиција указивати на то што чине локални представници СНС-а. Тешко је победити пропаганду са Пинка, али је грађанима очигледно да њихове комшије које су у СНС-у уживају привилегије. Мислим да је то велики простор за деловање, а када грађани буду видели да постоји озбиљна организација која делује синхронизовано, онда ће се томе прикључити.
Поменули сте време деведесетих година. Шта је сада другачије у односу на тај период?
Тешко је поредити различита доба. Оно што је сигурно, то је да за време Милошевића нисте имали ситуацију да доживите да вас на неким медијима са огромном видљивошћу у јавности прогласе издајником и држе вас месец дана на насловним странама и да вам униште живот на тај начин. Наравно, тада је било убистава политичких противника, али нисте имали ту врсту организоване систематске акције које доводе до уништавања живота. Мислим да СНС највише то ради преко медија сада. Скупље је да унајмите неког револвераша и опасније за вас, а јефтиније је да ликвидирате неког медијски.
Да ли вас плаши могућност изборне крађе?
Мене не брине могућност изборне крађе рецимо у Параћину и сличним местима, јер опозиција ће ту да буде довољно добро организована да спречи изборну крађу. Покушаја ће сигурно бити тамо где нема контроле. Имали смо примере са ранијих избора на неким руралним подручјима где немају организацију опозиције, видели смо то и на снимцима из Санџака. Међутим, то није кључна ствар – кључна изборна крађа се већ десила подмићивањем грађана са 100 евра и 20.000 динара. Они ће добити бројеве телефона и зваће грађане са питањем да ли сте расположени да гласате за председника Вучића који вам је обезбедио 20.000 динара. Та врста подмићивања бирача државним парама је нешто невиђено до сад, нисам чуо да се то радило било где у Европи. То је монструозна крађа која се неће спречити контролом самих избора.
Да ли су бирачи довољно заинтересовани за излазак на изборе?
Постоји мотивација код опозиционих бирача који су тврдо језгро опозиције. Гласачи СНС-а су они који традицинално излазе на изборе, тако да не очекујем малу излазност, али не очекујем ни нешто спектакуларно, јер нема простора за опозицију да може да мобилише неке шире народне масе, како ми се у овом тренутку чини, јер су пресечени сви канали комуникације. Све је могуће у Србији, али мислим да ова атмосфера притисака од стране власти једноставно није одржива.
Интервју објављен у дневном листу Данас
Информативна служба Демократске странке
Да ли је опозицијаја чврсто уједињена?
Тешко је сад то рећи. У суштини, мислим да је сада потпуно јасно који су то опозициони блокови који иду на ове изборе са заједничким циљем промена у Србији, а то значи поновно враћање демократских слобода, слободних избора, слободних медија и то су дефинитивно блок који је окупљен око ССП-а, ДС-а и Народне странке, дакле кандидата Поноша са једне стране. Такође, ту је и ова шира коалиција Заједно за Србију, Не давимо Београд, ето та зелена коалиција која такође под називом Морамо излази на изборе и мислим да су то та два главна, кључна опозициона блока која покривају леву страну политичког центра и леви центар. Очекујем да ћемо после ових избора имати потпуно јасно дефинисане те опозиционе блокове који ће касније наступати против ове власти.
Kада сте били на власти, ви и ваши сарадници трпели сте велике притиске од стране СНС-а. Kако је то изгледало?
Био је то један период огромних притисака на сваки начин, злоупотребе институција и коришћења свих могућих ресурса против те локалне власти. Било је скоро немогуће радити, тако да та локална власт шта год да је постигла у том тренутку, то је за поштовање. У немогућим условима се радило. Нисмо могли да добијемо никакве сагласности да запослимо раднике, тако да нисте имали ни са ким да радите. Они људи који су радили, радили су преко свих граница. Људи су привођени, добијали су претње да ће бити у вишемесечном притвору ако не признају кривична дела која нису учинили. То је период којег не желим да се сећам, осим као мотивације за даљу борбу у будућности. СНС је једна чудна организација – они имају тај политички део који се бори против вас и постоји један део државног апарата који ради свој посао без обзира на све околности где је то вероватно и под контролом неких међународних организација које финансирају послове у Србији, тако да смо имали доста успеха у решавању проблема грађана.
Шта се променило у Параћину када сте изгубили изборе и када је СНС дошао на власт?
Оно што се овде сад променило је да СНС, за разлику од онога што је обећавао, нема кадрове. Они ротирају директоре јавних предузећа на годину дана у в.д. статусу због тога што немају никог ко има законске услове да буде директор јавног предузећа. Слична је ситуација и са администрацијом. Општинска управа је годину дана без начелника будући да је начелник којег су они поставили поднео оставку после око месец дана због притисака које је трпео, да чини незаконите ствари, да не издаје неке грађевинске дозволе, да малтретира људе по Управи.
Kаква је атмосфера у граду?
Kолико видим, велики страх влада, а заснива се на томе да ће вам се нешто десити ако чините било шта, макар и на Фејсбуку против власти, ако се сретнете са неким опозиционаром у јавности, онда ћете исто имати проблема. Доживео сам нешто слично деведесетих година. Виђам се са људима по кућама, али се они боје да се виде са мном у јавности. То је резултат одмазде коју је СНС вршио према људима, малтретирање, слање инспекција, претње полицијом. Та кампања 2020. је рађена тако да су они обишли све привреднике, од власника продавнице у селима до неких највећих предузетника где су тражили паре за кампању и сви су они доживели претње да не учествују у кампањи са стране тадашње власти, да помогну СНС или бар да буду неутрални.
СНС је доста тога обећавао уочи прошлих локалних избора?
Неких битних помака нема. Обећавали су отварање радних места и разне активности, тога заиста нема. Ово је трећа календарска година њихове власти, они су само завршили послове које смо ми уговорили. Изгубили су новац који су добили на конкурсу Министарства културе, 56 милиона за отварање Музеја стакларства, нису успели то да ураде. Са друге стране су били врло ефикасни у коруптивним пословима. Навешћу пример да су прошле године неких 50.000 евра на конкурсу поделили удружењима грађана која су сва формирана прошле године, а заступници су момци и девојке са штандова СНС-а или њихови функционери.
Шта опозиција треба да уради како би помогла грађанима да се ослободе страха?
Моје мишљење је да опозиција треба да изгради једну ефикасну организацију, да се у свакој општини пронађу људи који желе да синхронизовано делују према грађанима и властима које су свуда корумпиране. Моје уверење је да се СНС најлакше може раскринкати и победити тако што ће опозиција указивати на то што чине локални представници СНС-а. Тешко је победити пропаганду са Пинка, али је грађанима очигледно да њихове комшије које су у СНС-у уживају привилегије. Мислим да је то велики простор за деловање, а када грађани буду видели да постоји озбиљна организација која делује синхронизовано, онда ће се томе прикључити.
Поменули сте време деведесетих година. Шта је сада другачије у односу на тај период?
Тешко је поредити различита доба. Оно што је сигурно, то је да за време Милошевића нисте имали ситуацију да доживите да вас на неким медијима са огромном видљивошћу у јавности прогласе издајником и држе вас месец дана на насловним странама и да вам униште живот на тај начин. Наравно, тада је било убистава политичких противника, али нисте имали ту врсту организоване систематске акције које доводе до уништавања живота. Мислим да СНС највише то ради преко медија сада. Скупље је да унајмите неког револвераша и опасније за вас, а јефтиније је да ликвидирате неког медијски.
Да ли вас плаши могућност изборне крађе?
Мене не брине могућност изборне крађе рецимо у Параћину и сличним местима, јер опозиција ће ту да буде довољно добро организована да спречи изборну крађу. Покушаја ће сигурно бити тамо где нема контроле. Имали смо примере са ранијих избора на неким руралним подручјима где немају организацију опозиције, видели смо то и на снимцима из Санџака. Међутим, то није кључна ствар – кључна изборна крађа се већ десила подмићивањем грађана са 100 евра и 20.000 динара. Они ће добити бројеве телефона и зваће грађане са питањем да ли сте расположени да гласате за председника Вучића који вам је обезбедио 20.000 динара. Та врста подмићивања бирача државним парама је нешто невиђено до сад, нисам чуо да се то радило било где у Европи. То је монструозна крађа која се неће спречити контролом самих избора.
Да ли су бирачи довољно заинтересовани за излазак на изборе?
Постоји мотивација код опозиционих бирача који су тврдо језгро опозиције. Гласачи СНС-а су они који традицинално излазе на изборе, тако да не очекујем малу излазност, али не очекујем ни нешто спектакуларно, јер нема простора за опозицију да може да мобилише неке шире народне масе, како ми се у овом тренутку чини, јер су пресечени сви канали комуникације. Све је могуће у Србији, али мислим да ова атмосфера притисака од стране власти једноставно није одржива.
Интервју објављен у дневном листу Данас
Информативна служба Демократске странке