Горан Васић: Демократска странка промовише друштвени дијалог о енергетској транзицији
Представници власти и политичких странака, грађани, невладин сектор и академска заједница морају да науче да сарађују да би се постепено престајање употребе угља и енергетска транзиција спровели правично и уз најмање могуће трошкове, изјавио је Горан Васић, председник ресора Демократске странке за енергетику и рударство. Он је подсетио на последице енергетског сиромаштва и на чињеницу да Србија још нема интегрисани национални енергетски и климатски план – НЕKП.
У светлу предстојећих избора, Балкан Греен Енергy Неwс преноси планове странака за енергетски сектор и његову декарбонизацију, будућност рударства и унапређење квалитета ваздуха. У Србији се у јавној сфери и даље премало говори о обавези државе да уведе наплату емисија угљен-диоксида. Уколико то не учини, извозници струје и више врста робе у Европску унију, укључујући челик и цемент, мораће да од 2026. године плаћају прекогранични порез на ЦО2 у оквиру механизма ЦБАМ.
Дијалог је основни алат који се мора користити у промени атмосфере у нашем друштву, јер су енергетска будућност Србије, њена енергетска безбедност и здравље њених грађана нека од најважнијих питања за развој, а јавни интерес увек мора бити изнад партијског и личног, наводи испред Демократске странке Горан Васић, председник њеног ресора за енергетику и рударство.
Енергетска транзиција Србије биће једна од најизазовнијих у Европи
„Енергетска транзиција Србије биће једна од најизазовнијих у Европи. Енергетски биланс наше државе базиран је на високом учешћу угља, односно лигнита, који се креће од око 70% у енергетском миксу. Непрекидно треба понављати чињенице и информације које је управо ваш портал објављивао о енергетској транзицији и повезаним проблемима загађења животне средине и рефлектовања на здравље људи“, изјавио је.
У Демократској странци су пропустили да се осврну на издавање десетина дозвола за рударска истраживања широм земље и да се изјасне о иницијативи за забрану копања литијума и бора.
Питање термоелектрана на угаљ решити с ЕУ
Васић подсећа да 16 термоелектрана на угаљ на Западном Балкану испушта више сумпор-диоксида него све европске, а да је ситуација с другим загађујућим материјама пођеднако забрињавајућа, и додаје да хитно треба деловати.
Пошто се загађење ваздуха из ових термоелектрана не задржава унутар граница Западног Балкана, оне су за решавање тог питања, као и спровођење енергетске транзиције, упућене на сарадњу са ЕУ, сматрају демократе.
Енергетско сиромаштво ограничава економски, социјални и културни развој и напредак друштва, доприноси увећању социјалних разлика и друштвених неједнакости, а сиромашне и неразвијене гура у још веће сиромаштво и губитништво, напомиње Васић. По речима тог представника ДС-а, управо су делови друштва погођени енергетским сиромаштвом „најподложнији утицају политичке манипулације од стране носилаца недемократских и тоталитарних тенденција у нашем друштву.“
Неопходна је размена знања, дефинисање успешних модела помоћи, солидарност и заједнички приступ, поручује Васић.
„Демократској странци као једној од водећих опозиционих странака не представља проблем да каже да је документ под насловом Енергетска безбедност Србије који је сачинило Министарство рударства и енергетике представља добру основу за ширу дебату о овој теми. Искоришћење преосталог хидроенергетског потенцијала представља основу за први значајан корак. Изградња реверзибилних хидроелектрана Ђердап 3 и Бистрица проширује маневарски простор за балансирање електроенергетским системом Србије. Изградњом ових објеката значајно се проширују могућности за масовно прикључење обновљивих извора енергије“, изјавио је Васић.
Што се тиче напуштања угља, оно мора да се планира уз најповољније инвестиционе трошкове и социјално прихватљиве трошкове, казао је. Мора се водити рачуна о радном статусу запослених у Електропривреди Србије, али и трошковима за електричну енергију, енергенте и топлоту које грађани могу да издрже, додаје Васић. „Оно што нам очајнички недостаје у овом процесу је дијалог“, оценио је.
Сада, када се број енергетских субјеката мери стотинама, а већ кроз неколико година ће бити мерен хиљадама, дијалог и разумевање домаћих потреба и могућности су кључни за електроенергетски систем, поручио је, уз тврдњу да је „комесарско управљање“ ЕПС-ом под Милорадом Грчићем „и његовим некомпетентним тимом“ нашкодило компанији.
За једним столом морају се окупљати представници власти на националном, покрајинском, локалном нивоу, грађани, невладине организације, представници академске заједнице, представници поитичких странака, рекао је Васић. Морају научити да разговарају, да се уважавају и да сарађују у јавном интересу те да потисну мутне послове, профит и лаку зараду појединаца и група блиских овој и било којој другој власти, додао је.
Гас је прворазредно геополитичко питање
Рат у Украјини ће имати велике последице на сектор гаса, напомиње Васић. „Нажалост, показало се да гас и цевоводи могу бити искоришћени као специфично оружје и инструмент јаког политичког утицаја. Гас и снабдевање гасом су овом кризом постављени као прворазредно геополитичко питање. Позиција Србије је специфична и врло сложена“, упозорио је.
Србија мора радити на диверзификацији снабдевања гасом, а одржавање монополске позиције Газпрома није у интересу Србије, тврди први човек ДС-а за енергетику и рударство. Он предлаже омогућавање увоза од других добављача преко улазне тачке Хоргош и изградњу паралелног гасовода са Бугарском и Грчком до ЛНГ терминала у Александруполису, уз интензивније напоре на успостављању гасних интерконекција са Хрватском и Румунијом.
„Наши следећи кораци у креирању енергетске политике у гасном сектору би требало да нас воде у веће ослањање и сарадњу са Европском унијом у преговорима са руским добављачима. Преговарање у пакету носи већу преговарачку снагу и боље или бар јасније комерцијалне услове него парцијални арнажмани са такозваним ‘братским’ условима. Јасно је да овакви аранжмани не одговарају руском добављачима и да ће они покушати да их опструирају“, изјавио је Васић.
Енергетска транзиција ће се убрзати по завршетку рата у Украјини
Васић је оценио да ће последице рата у Украјини и енергетске кризе утицати на динамику увођења ЦБАМ-а, али да ће по окончању сукоба успостављања нових геополитичких односа енергетска транзиција бити убрзана. У оквиру формата који је довео до потписивања Софијске декларације, Србија уз помоћ ЕУ и сарадњу с њом може да се припреми за увођење тог механизма и да и сама крене да наплаћује таксу на ЦО2 најкасније 2025. године, навео је.
Наш саговорник је указао на важност доношења интегрисаног националног енергетског и климатског плана (НЕKП) Србије од 2021. до 2030. године са визијом до 2050. године за декарбонизацију енергетике и целе привреде и изјавио да се с тим касни „највероватније због нараслих персоналних размимоилажења челних лица у Министарству заштите животне средине и Министарству за рударство и енергетику.“
Интервју објавлјен на сајту https://balkangreenenergynews.com