Далеко је Ротердам
Једни су били ангажовани око организовања прихвата на силу дотераних и послом у јавним предузећима уцењених присталица, други око писања транспарената, трећи око кетеринга и прављења сендвича. Неки чланови су морали да брину и о безбедности скупа јер је Вељко Беливук истакнути члан Српске напредне странке и шеф обезбеђења са претходног полагања заклетве у притвору Специјалног суда као вођа, како је то у медијима представљено, најорганизованијег и најсвирепијег криминалног клана, тако да ни он није могао до Ротердама. Пут овог холандског града није отишао ни члан Главног одбора Српске напредне странке и бивши председник београдске Општине Гроцка, Драгољуб Симоновић, осуђен првостепеном пресудом 23. фебруара 2022., на четири године и три месеца затвора јер је суд утврдио да је наручилац паљења куће новинара портала "Жиг инфо" Милана Јовановића у децембру 2018. године у Врчину. А могао је својим приватним авионом да га одвезе страначки колега Александар Јовичић, бивши напредњачки председник београдске општине Палилула, само да због тешких малверзација није ухапшен 3. јуна прошле године, јер је млади лав Српске напредне странке изгледа више волео да лиже пекмез из газдине тегле него газдину руку. А пекмеза је приликом претреса само у стану ове младе наде напредњака нађено за 300000 евра у апоенима од по 500 љубичастих новчаница. Ротердам на крају овог пролећа нису виделе ни друге узданице СНС попут Дијане Хркаловић и власника Јовањице зато што није примерено на такав скуп доћи ни са наруквицом од пар милиона евра а камо ли са наногицом која вреди много више јер је плаћена сувим златом. Сви знамо да је ћутање злато. Али ћутање је у Србији постало вредније од злата нарочито кад су у питању Дијана Хркалович и Предраг Колувија.
У највећу европску луку на ушћу Рајне у Северно море није отишла ни Ана Брнабић, кандидат за будућег председника Српске напредне странке, јер и она је морала да гледа газду како руку тура на Мирослављево Јеванђеље са задатком да у том тренутку одврне све сијалице у Скупштинској сали како би се оно понижавање и брукање наше државе, гажење Устава и ругање институцијама одржало у одговарајућем амбијенту мрака који притиска Србију. У Ротердам су напредњаци могли да пошаљу и неког од својих истакнутих чланова са Косова и Метохије, рецимо Радојичића и Звонка, али још на аеродрому би их тамошњи полицајци питали за Оливера Ивановића и да ли много трза дуга деветка са пригушивачем у Косовској Митровици. Могли су напредњаци на конгрес представника народних партија да пошаљу и неког угледног члана, рецимо неког ко се кандидовао за председника странке на унутарпартијским изборима против Александра Вучића, али Валдимир Цвијан, једини који се усудио да то уради, више није жив а његову смрт прате невероватно бизарне околности. На послетку, било је ту још кандидата за одлазак у Хиоандију, али сећају се добро бивши радикали како је тамо прошао Шешељ кад су га испратили Тома и Аца, па су одлучили да је боље возити се још један круг покретним степеницама на Теразијама него улазити у тај авион где карта може да буде и у једном правцу.
А можда напредњаци нису ишли у Ротердам јер је за новог председника европских народњака изабрана Манфред Вебер, актуелни председник групације Европских народних партија у Европском парламенту и подносилац већег броја амандмана на извештај о Србији који треба да буде усвојен у тој институцији који је у свом инаугурационом говору казао следеће: "Десни популисти су срамота за Европску унију, нарочито они које финансира руска власт.“ Не знам ни једног од 500000 чланова Српске напредне странке који би овај говор смео да преведе Александру Вучићу а да га овај разуме. И још мање да га схвати. Далеко је Ротердам од Србије. У километрима 1600. У годинама, једно пола века.
Срђан Миливојевић, председник Извршног одбора Демократске странке
Текст објављен у дневном листу Данас.